Slučaj 4: Nora – aneks

Aneks 5: Studija slučaja 4 – Dete sa dubokim intelektualnim i višestrukim smetnjama

Opis za učesnike
Nora je osmogodišnje dete koje ima duboke intelektualne i višestruke smetnje karakterisane kortikalnim oštećenjem vida (CVI), povećanim tonusom mišića širom tela i nemogućnošću verbalne komunikacije. Nora nema vidljivih voljnih pokreta u donjim ekstremitetima. Može kliziti (prelaziti) šakom horizontalno preko krila ili preko objekta, ali se taj pokret pogoršava. Može pomerati glavu levo i desno u potrazi za zvukom. Ranije je koristila iTalk 2, a nedavno i Listen to Me AAK uređaj sa 12 komandi koji su omogućavali snimanje glasovnih poruka. Mogla je pritisnuti dugme s porukom poput “Želim muziku” svaki put kad uđe u automobil i “Želim piće” kad je žedna. Nedavno su joj se pokreti ruke pogoršali, pa je logoped zatražio da se razmotri adekvatnost njenog AAK uređaja.

PBL proces za učesnike:
1. Šta znamo? Da li postoje pojmovi koje treba razjasniti?
2. Šta je problem? Kao grupa, definišite problem.
3. Brainstorming. Formulišite ideje i hipoteze. Nabrojte informacije koje su potrebne. Postavljajte pitanja treneru.

Detaljan opis studije slučaja:

Nora je osmogodišnja devočica sa dubokim intelektualnim i višestrukim smetnjama. Nora koristi invalidska kolica i potrebna joj je pomoć da se prebaci na drugu površinu, kao i pomoć pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Formalna kognitivna procena nije bila uspešna s obzirom na Norino fizičko stanje, tako da je kognitivni nivo nepoznat. Sluh joj je u okvirima normalnog funkcionisanja. Ima dijagnostikovano kortikalno oštećenje vida. Zabeležena je električna aktivnost u vizuelnoj zoni mozga, izazvana udaljavanjem od jarko žute svetlosti. U mračnoj sobi, ako joj se predoče osvetljeni predmeti primećeno je da okreće glavu sa jednog predmeta na drugi kao da skenira, zatim poseže da ga dohvati, ali taj potez zahteva mnogo vremena i veoma se sporo odvija do momenta kada ga eventualno dohvati. Stručnjaci ne znaju da li vidi senke ili obrise.

Komunikacijski matriks je napravljen zajedno sa roditeljima i tako je ustanovljeno da je Nora na nekonvencionalnom nivou komunikacije. Roditelji su koristili sa Norom iTalk2 za komunikaciju jednostavnog izbora i za jednostavne odgovore kao što su “Kako ti se zove sestra?” i da/ne pitanja. Mogla je da koristi svoj AAK sistem, tačnije „Slušaj me“ (Listen to Me) da bi dopunila sledeće komunikacijske funkcije:

• traženje hrane ili pića, muzike ili člana porodice
• odgovaranje sa „da“ ili „ne“
• pozdravljanje
• odgovaranje na pitanja „šta“

Norina majka je primetila da Nora ima problema sa pristupanjem programu Slušaj me zbog regresije funkcije ruke i zbog toga Nora nije u mogućnosti da pritisne dugme u vremenskom roku u kom bi trebalo. Rezultat toga je frustracija porodice koja ne može da je razume. Norina majka je veoma zainteresovana da Nora nastavi sa komunkacionom tehnologijom jer smatra da Nora ima kapacitet za komunikaciju. U školi, Norin asistent koristi komunikacionu tehnologiju uvek, ali mu se čini da je vokabular ograničen i nije siguran da je Norina AT odgovarajuća.

Skorije, Nora je počela da koristi neverbalnu komunikaciju kao što je vokalizacija ili plakanje da bi izrazila svoje potrebe i postajala bi frustrirana ukoliko ne bi izazvala željeni rezultat. Ranije je samostalno inicirala zahteve kada joj je sistem bio dostupan kod nje u krilu.
Nora ide u redovnu školu. Terenski tim stručnjaka prati Noru i pomaže njoj i njenim nastavnicima da koriste asistivnu komunikaciju pri ostvarivanju školskog plana i programa. Nastavnicima je teško da Nori predstave akademske aktivnosti. Nora je obučena da koristi taster za glavu i može da pušta muziku i adaptirane igračke pomoću njega. Taster za glavu je tipa specs switch (mali prekidač sa žicom, čijim pritiskom se dobija auditivni klik i taktilni fidbek) i nalazi se sa leve strane. Stranu je odredio okupacioni terapeut kao najbolju stranu za taster, jer prouzrokuje minimalnu rotaciju leđa za razliku od postavljanja tastera sa desne strane. Na ovaj način će se ubuduće ograničiti mogućnost povrede kičme prouzrokovane repetitivnim pokretima, s obzirom na to da Nora ima kifozu i blagu skoliozu. Nora voli da pušta muziku i mnogo se smeje tokom ove aktivnosti.

Nastavak PBL procesa:

Korak 4: Analizirajte problem imajući u vidu nove informacije.
Korak 5: Formulišite nove ciljeve učenja.
Korak 6: Istražujte
Korak 7: Prezentacija studije slučaja i rešenja učesnika.
Dodatna pitanja koja mogu da se razmatraju nakon Koraka 3:

1. Koje potrebe za učešćem postoje? Koje komunikacione potrebe ima ovo dete?
2. Koje biste AAK sisteme/strategije uzeli u obzir?
3. Za potpomognute AAK odgovore, koji sistem predstavljanja rečnika biste razmotrili?
4. Da li postoje neke prepreke u mogućnostima? Zašto škola nije bila dosledna? Zbog čega roditelj misli da je podučavanje komunikaciji stvar škole?
5. Koje prepereke u pristupačnosti su evidentne? Za kakvu je komunikaciju ovo dete sposobno? Koje komunikacione funkcije on može da ostvari?
6. Da li postoji bilo kakva informacija koju treba da prikupite? Kako biste to uradili?
7. Koje su moguće intervencije koje bi trebalo razmotriti?
8. Šta je sa prethodnom upotrebom AAK?
9. Šta je sa upotrebom tehnike, uništavanjem opreme?
10. Koje biste AAK sisteme/strategije isprobali?
11. Koje se strategije podučavanja mogu koristiti?
Potrebno je koristiti šablon Participativnog modela kako bi se popunili detalji o detetu i kako bi se identifikovali nedostajući podaci.