Slučaj 3: Matija – aneks

Aneks 3: Studija slučaja 2 – Dete sa autizmom koje ima složene komunikacione potrebe

Opis za učesnike
Marko je petogodišnje dete sa autizmom koje povremeno izgovara neke reči. Primenjena je Vineland skala adaptivnog ponašanja sa njegovim roditeljima i rezultati su pokazali veštine u svim oblastima u niskom opsegu adaptivne funkcionalnosti. Procena od strane radnog terapeuta ukazuje da Marko pokazuje razlike u senzornom procesiranju. Marko se ne uključuje u igru pretvaranja koja je primerena za njegov uzrast.

PBL proces za učesnike:
1. Šta znamo? Da li postoje pojmovi koje treba razjasniti?
2. Šta je problem? Kao grupa, definišite problem.
3. Brainstorming. Formulišite ideje i hipoteze. Nabrojte informacije koje su potrebne. Postavljajte pitanja treneru.
Detaljan opis studije slučaja:

Marko je petogodišnje dete sa autizmom koje povremeno izgovara neke reči. On samo povremeno govori koristeći reči kao što su: ne, tata (obraćajući se raznim ljudima), mlekce (za mleko) i daj mi.
Osim nekoliko reči koje može da izgovori, u većini slučajeva Marko koristi neverbalnu komunikaciju kao svoj osnovni način komuniciranja. Ona uključuje facijalnu ekspresiju i korišćenje vlastitog tela. On se takođe oglašava i gura/vuče odrasle osobe i predmete i tako komunicira na različite načine. Sve u svemu, procena pokazuje da je Marko aktivan komunikator koji je zainteresovan za interakciju sa drugima kada je angažovan može da inicira komunikaciju u cilju ostvarivanja nekih komunikativnih funkcija.
Marko pokazuje koje aktivnosti ili predmete voli ili ne voli. Kada nešto voli glasno se smeje i osmehuje se. Markova mama je primetila da on ima jasne izraze lica koje je lako protumačiti. On takođe pokazuje da mu se sviđa neka aktivnost ili predmet tako što sam ode do njih kada zna šta će se dogoditi. S druge strane, ako mu se nešto ne sviđa namršti se i plače. Kada mu se nešto baš naročito ne dopada ume da se baci na pod, da gura druge ljude i da grebe.
On takođe može da zatraži prekid aktivnosti tako što napusti prostor u kome se neka aktivnost odvija ili tako što odgurne predmet koji ne želi. Marko voli da se igra kanapima, ali je povremeno preplavljen autostimulacijom. Kada mama pokuša da prekine stimulaciju kanapima on je odguruje. Marko takođe ume da traži pomoć. Priđe ocu ili majci tražeći pomoć u oblačenju i toaletu. Zapaža se da Marko takođe donosi predmete na zahtev (npr. vlažne maramice za toalet). Iako će Marko pokušati da sam dobije to što želi, on ume i na drugi način da zatraži neki predmet ili aktivnost. Marko ume da donese predmete kako bi obznanio svoje potrebe. Njegova majka je izjavila da je u protekloj godini Marko naučio kako da pokazuje stvari koje želi koristeći svoj kažiprst. On takođe vuče svoju mamu za ruku do mesta gde se nalazi željeni predmet. Ako se taj predmet nalazi van njeog vidokruga on će je fizički postaviti u poziciju u kojoj će moći da ga vidi. Njegova mama ističe da, iako Marko sam pokušava da dobije ono što hoće ili koristi vrlo jasnu komunikaciju da zatraži ono što želi, ima dana kada to ne radi. Ona je zapazila da tokom tih dana ponekad plače kako bi nešto zatražio.
Primenom ADOS-a procenjeno je da Marko ispoljava u značajnoj meri simptome povezane sa autizmom. Uz pomoć roditelja popunjena je Vinelandova skala koja pokazuje da su ispoljene veštine u svim oblastima na niskom stepenu adaptivnog funkcionisanja, uključujući pismenost, socijalizaciju, dnevne životne veštine, kao i receptivnu i ekspresivnu komunikaciju. Grube motoričke veštine dobro su razvijene, dok su veštine fine motorike umereno nisko razvijene.
Logoped nije mogao sa preciznošću da utvrdi da li Marko razume pojedinačne reči, iako ima autisak da razume. On nekada reaguje na rutinske naloge kod kuće i u školi. Čini se da su mu potrebni gestovi kako bi se podržalo razumevanje ovih naloga. Takođe su mu potrebna višestruka ponavljanja.
Marko se ne uključuje u simboličku igru primerenu uzrastu. Ispoljava interesovanje za slova i voli da pravi reči od slova. Obožava zadatke klasifikovanja i sparivanja ako su predstavljeni na običnom tabletu, ali mu je potrebna podrška da pronađe aplikacije koje voli. U školi ima poteškoće u grupnim aktivnostima i ne inicira komunikaciju sa svojim vršnjacima.
Markov logoped je preporučio korišćenje znakovnog jezika. On je izabrao pet znakova; JOŠ, MAMA, JESTI, SLAGALICE, ĆAO. Nakon 12 meseci Marko još uvek ne ume samostalno da produkuje znakove. On prihvata fizičko podsticanje kako bi oblikovao znak, ali ne imitira. Markova mama nije koristila znake kod kuće zato što smatra da je to posao škole. U školi se znaci koriste u nekim okolnostima.
Marko kod kuće koristi obični tablet. On ume da koristi kažiprst kako bi pokazao na elemente na ekranu. Nesiguran je kada te elemente treba da dodirne i ima sklonost da tapka ekran. Uočene su teškoće u odmeravanju pokreta.
Marko ne pokazuje interesovanje ni za knjige, niti za slušanje priča, iako tokom navedenih aktivnosti sedi u razredu. Postoji nagoveštaj pismenosti. Ume da sparuje slova sa slikom čiji naziv počinje tim slovom. Takođe sparuje pisane reči sa slikom. Marko ispoljava bazično razumevanje pisanih reči. On može da nađe slovo na tastaturi kada se koristi kartonski prozor koji pokazuje tri slova u isto vreme. Koristeći ovaj metod može da kuca kopiranjem. Siguran je u ovim aktivnostima koje uključuju kopiranje reči od tri slova. U aktivnostima opismenjavanja neophodno je fizičko podsticanje i vođenje.
Martko ima poteškoće u senzornom procesiranju. Sa teškoćama registruje proprioceptivni input i to bi mogao da bude jedan od razloga zbog koga dodatno lupka po ekranu. Takođe ima potrebu za dodatnom stimulacijom u formi dubokog pritiska na glavu i ruke, noge, stopala i leđa. Usmeriće Vas na to koji deo tela želi da pritisnete (npr. povlačenje Vaše ruke ka svojoj glavi). On je takođe u potrazi za vizuelnim stimulusima i voli da posmatra kanape koji se pomeraju. Marku su potrebne aktivnosti guranja, vučenja i dubokog pritiska kako bi se doveo na nivo potreban za učenje korišćenja AAK i komunikaciju sa drugima. Kada se organizuje on je u stanju da saopštava svoje potrebe, da primećuje stvari iz okruženja i da stupa u interakcije sa drugima.

Nastavak PBL procesa:
Korak 4: Analizirajte problem imajući u vidu nove informacije.
Korak 5: Formulišite nove ciljeve učenja.
Korak 6: Istražujte
Korak 7: Prezentacija studije slučaja i rešenja učesnika.
Dodatna pitanja o kojima se može promišljati nakon Koraka 3:
1. Koje potrebe za učešćem postoje? Koje komunikacione potrebe ima ovo dete?
2. Koje biste AAK sisteme/strategije uzeli u obzir?
3. Za potpomognute AAK odgovore, koji sistem predstavljanja rečnika biste razmotrili?
4. Da li postoje neke prepreke u mogućnostima? Zašto škola nije bila dosledna? Zbog čega roditelj misli da je podučavanje komunikaciji stvar škole?
5. Koje prepereke u pristupačnosti su evidentne? Za kakvu je komunikaciju ovo dete sposobno? Koje komunikacione funkcije on može da ostvari?
6. Da li postoji bilo kakva informacija koju treba da prikupite? Kako biste to uradili?
7. Koje su moguće intervencije koje bi trebalo razmotriti?
8. Šta je sa prethodnom upotrebom AAK?
9. Šta je sa upotrebom tehnike, uništavanjem opreme?
10. Koje biste AAK sisteme/strategije isprobali?
11. Koje se strategije podučavanja mogu koristiti?
Potrebno je koristiti šablon Participativnog modela kako bi se popunili detalji o detetu i kako bi se identifikovali nedostajući podaci.

Aneks 4: Studija slučaja 3 – Dete sa inelektualnom ometenošću koje ima složene komunikacione potrebe

PBL proces za učesnike:
1. Šta znamo? Da li postoje pojmovi koje treba razjasniti?
2. Šta je problem? Kao grupa, definišite problem.
3. Brainstorming. Formulišite ideje i hipoteze. Nabrojte informacije koje su potrebne. Postavljajte pitanja treneru.
Detaljan opis studije slučaja:
Matija je trinaestogodišnji dečak sa cerebralnom hipoplazijom. Kognitivna procena ukazuje na umerenu intelektualnu ometenost. Nema razlike u neverbalnom u verbalnom IQ skoru.
Matija hoda samostalno, ali je hod ataksičan. Može da pokazuje izdvajajući prste i da hvata predmete šakom. Takođe ume da dohvata male predmete koristeći pincetni hvat, ali ima poteškoće da stabilno drži olovku kako bi napisao slova.
Njegov govor je dizartričan. Pokušava da izgovori reči, ali je veoma spor i teško je razumljiv. Može da izgovori pojedinačne reči, ali ne uvek. Njegov logoped je procenio nivo razumevanja govora i uočio umereno zaostajanje u receptivnom govoru. Matija može da razume rečenice sa tri reči koje nose značenje. On mnogo voli da komunicira sa drugima. On koristi svoju komunikaciju da zadovolji sledeće komunikativne funkcije:
Zahtevanje
Negiranje
Zadobijanje pažnje
Odgovaranje sa da i ne
Odgovaranje na pitanja
Pozdravljanje
Izražavanje mišljenja
Matija ispunjava ove komunikativne funkcije pokušajima da izgovori reči, klimanjem glavom za da i za ne, pokazivanjem na stvari u okruženju i korišćenjem govora tela. Ponekad Matija perseverira na određene teme, ali je odraslom komunikacionom partneru moguće da vodi jednostavnu konverzaciju sa Matijom.
Matijina mama bi veoma želela da on nauči da komunicira na druge načine. Ona koristi komunikacionu knjigu, ali ima utisak da ona ograničava Matiju. Reč je o komunikacionoj knjizi tipa ACE Centre (treći stadijum) koju Matija koristi za pojedinačne ideje (pogledajte Sliku 1 kao primer). Uz podršku on može da kombinuje dva simbola kako bi napravio jednostvanu rečenicu. Matijina mama koristi potpomognuti jezički input kako bi mu pomogla da nauči kako da koristi komunikacionu knjigu. Ona bi želela da proba nešto što ima glasovni izlaz. U školi bi takođe želeli da pokušaju da koriste druge vidove AAK, ali nemaju mnogo iskustva sa tim.

Slika 1. Stadijum komunikaciona knjiga 3 ACE Centre stila

Matija pohađa redovnu školu, ali sa teškoćama prati nastavni plan. Može da prepozna slova i povremeno može da odredi prvo slovo u reči. Prepoznaje brojeve i izvodi jednostavne matematičke operacije kao što je sabiranje.
Matija je počeo da ispoljava interesovanje za kompjutere. On ume da koristi malog miša sa jednim dugmetom i da nađe velika slova na QWERTY tastaturi u boji sa velikim dirkama. Može da otkuca reči od tri slova uz minimalno verbalno podsticanje. Želeo bi da šalje mejlove kako i svi drugari iz razreda, ali nailazi na poteškoće zbog problema u spelovanju i formiranju rečenica.
Nastavak PBL procesa:
Korak 4: Analizirajte problem imajući u vidu nove informacije.
Korak 5: Formulišite nove ciljeve učenja.
Korak 6: Istražujte
Korak 7: Prezentacija studije slučaja i rešenja učesnika.
Dodatna pitanja koja se mogu razmotriti nakon Koraka 3:
1. Koje potrebe za učešćem postoje? Koje komunikacione potrebe ima ovo dete?
2. Koje biste AAK sisteme/strategije uzeli u obzir?
3. Za potpomognute AAK odgovore, koji sistem predstavljanja rečnika biste razmotrili?
4. Da li postoje neke prepreke u mogućnostima? Zašto škola nije bila dosledna? Zbog čega roditelj misli da je podučavanje komunikaciji stvar škole?
5. Koje prepereke u pristupačnosti su evidentne? Za kakvu je komunikaciju ovo dete sposobno? Koje komunikacione funkcije on može da ostvari?
6. Da li postoji bilo kakva informacija koju treba da prikupite? Kako biste to uradili?
7. Koje su moguće intervencije koje bi trebalo razmotriti?
8. Šta je sa prethodnom upotrebom AAK?
9. Šta je sa upotrebom tehnike, uništavanjem opreme?
10. Koje biste AAK sisteme/strategije isprobali?
11. Koje se strategije podučavanja mogu koristiti?
Potrebno je koristiti šablon Participativnog modela kako bi se popunili detalji o detetu i kako bi se identifikovali nedostajući podaci.